Mladi (na mladima svet ostaje)
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Privredna akademija

УВОД
Генерација
Генерација у социолошком смислу је, за разлику од статистичког агрегата, скупина коју не карактерише само слична старосна доб њених припадника (узраст), него и слично социјално искуство стечено заједничким учешћем у заједничким друштвеним догађајима једног времена. Једна од друге генерације се не разликује само биолошки и хронолошки, него пре свега друштвено-историјски. Социјални идентитет сваке генерације је детерминисан одређеним друштвено-културно-историјским искуством, специфичним догађајима који дају "генерацијски печат" онима који су у њима учествовали.
Млади су будућност сваког друштва, што је истакнуто још у традиционалној народној изреци да „на младима свет остаје“. Тада се мислило и говорило „млади су наша деца“, па се и веровало да су родитељи позвани и дужни да о својој деци воде рачуна, а од младих се очекивало да беспоговорно пристају на традиционални родитељски патернализам и да у свом интересу слушају старије. Такви односи су у модерном друштву превазиђени, а млади су добили прилику да се сами препознају као засебна друштвена генерацијска скупина која има своје посебне друштвене потребе, интересе, вредносне оријентације и културне обрасце по којима се понаша. Веома је важно добро упознати младе у данашњем друштву, да би се боље и тачније предпостављало и знало какво ће будуће друштво бити.
Упркос свему што се променило, млади и даље остају „наша деца“, само што ни деца нису оно што су некад била. Границе детињства из године у годину се све више померају. У модерном друштву положај деце је другачији него што је био, почев од односа родитеља и ширег друштва према деци коју су могли имати да су се одлучили на родитељство или да су родитељство социјално подржавали; преко зачете, а нерођене деце, која се абортусима жртвују зарад неких других “важнијих ствари“; до односа према рођеној деци који иду од једне крајности до друге и то на плану личног, породичног, националног и глобалног односа премажељеној и нежељеној деци.
МЛАДИ
Детињство
Детињство је друштвено-историјска категорија. Социолошки значај детета и детињства развија се са просветитељством, развојем психологије, дечије књижевности, формализовањем права детета од стране UNICEF-a. Дете није само будући човек већ је младо људско биће које стиче сва људска (природна) права већ својим рођењем. Деца су социолошки гледано, социјална скупина чији положај је одређен породичним односима и културним стандардима савременог доба. У традиционалним друштвима деца су кроз процес иницијације директно прелазила у зрело доба (младост и категорија омладине се нису подразумевали, већ су се и прескакали), а категорија старијих људи је била много цењенија него у модерном добу. Та друштва не познају омладинско доба коа особени прелазни перио живота, кад „деца више нису деца, али још нису зрели људи“, док се још припремају за животни позив и живе посебним стилом живота којег прати особена омладинска подкултура.
На иницијативу UNICEF-a 1989. Године усвојена је једна свеобухватна међународна резолуција о правима деце, која представља више симболички него практични преокрет у друштвеном третману најмлађих. Најновији извештај UNICEF-a садржи драматично упозорење свету одраслих да је данас преко једне милијарде деце у свету егзистенцијално угрожено и умире од глади, сиде и других болести. Данас се понеке мере предузимају да би се положај деце код нас и у свету поравио иако то што се чини је недовољно. У развијеном делу света деца су у битно повољнијим условима живљења. Социјална феноменологја сиромаштва и богатства се највише разликује кроз призму друштвених изгледа и начина живота маргиналних друштвених група. Дете у дечијем вртићу, у школи, на улици, за компјутером, пред призорима насиља и изазовима дроге- теме су којим се савремени социолози, психолози, пеагози и други све више баве.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]